Новчана помоћ, додатак за помоћ и његу другог лица
Старим лицем без породичног старања у смислу Закона о социјалној заштити сматра се лице преко 65 година (мушкарац) односно 60 година (жена), које је самохрано и коме чланови породице или други сродници, који су по закону обавезни да се о њему старају, нису у могућности да пруже потребну помоћ.
Права у социјалној заштити која могу остварити старије и немоћне особе под одређеним условима код мјесног центра за социјални рад или службе социјалне заштите су:
- новчана помоћ;
- додатак за помоћ и његу другог лица;
- право на помоћ у кући, смјештај у установу социјалне заштите или другу породицу;
- услуге социјалног рада.
Новчана помоћ припада лицу неспособном за рад које нема властитих прихода и које нема сродника који су обавезни да га издржавају у складу са одредбама Породичног закона, или ако то лице живи у породици која остварује приходе испод нивоа социјалне сигурности утврђеног овим законом.
Право на додатак за помоћ и његу другог лица се признаје на основу мишљења надлежне љекарске комисије, а према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Право на помоћ у кући, смјештај у установу социјалне заштите или другу породицу признаје се лицу коме породица не може да обезбиједи одговарајућу заштиту и лицу без породичног старања када се на други начин не може обезбиједити одговарајућа заштита.
Право на услуге социјалног рада имају сви грађани, без плаћања, ако овим законом није другачије одређено. Услугама социјалног рада, у смислу овог закона, сматра се превентивна дјелатност, дијагностика, третман и савјетодавно-терапијски рад заснован на примјени стручних и научних сазнања у циљу пружања стручне помоћи при рјешавању животних тешкоћа
Захтјев за остваривање свих права подноси се у мјесно надлежном центру за социјални рад или служби социјалне заштите.
Осигурана лица која не подлијежу плаћању партиципације су, између осталих, лица старија од 65 година живота.