Брак може да престати смрћу брачног супружника, проглашењем несталог брачног супружника умрлим, поништењем (када се утврди да је приликом његовог закључења постојала нека од сметњи) и разводом брака.

Развод брака се може тражити тужбом, заједничким приједлогом (ако имају заједничку малољетну или усвојену дјецу) или на основу споразума брачних супружника (ако немају заједничку малољетну или усвојену дјецу)

Развод брака брачни супружник може тражити ако су брачни односи тешко и трајно поремећени, усљед чега је заједнички живот постао неподношљив.

Муж нема право на тужбу за развод брака за вријеме трудноће жене и док њихово дијете не наврши годину дана.

Прије подношења тужбе или заједничког приједлога за развод брака, супружници који имају заједничку малољетну или усвојену дјецу, или дјецу над којом је продужено родитељско право су обавезни да пред надлежним органом старатељства покрену поступак мирења.