Портал јавне управе Републике Српске
Изабери: LATINICA ЋИРИЛИЦА Претражи портал:
Повећај фонтСтандардни фонтСмањи фонт
Породица
Одштампај

Оставинска расправа

У поступку за расправљање заоставштине (оставински поступак) суд утврђује ко су насљедници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају насљедницима, легатарима и другим лицима.

Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину или је оставио само покретну имовину, а ниједно од лица позваних на насљеђе не тражи да се спроведе расправа, суд ће рјешењем одлучити да се не расправља заоставштина.

 

Судска надлежност

Поступак за расправљање заоставштине суд покреће по службеној дужности чим сазна да је неко лице умрло или да је проглашено умрлим.

Оставински поступак се проводи пред основним судом, односно пред нотаром, као повјереником суда.

За расправљање заоставштине мјесно је надлежан основни суд на чијем је подручју оставилац имао пребивалиште у вријеме смрти, а ако оставилац у вријеме смрти није имао пребивалиште, надлежан је основни суд на чијем подручју је оставилац имао боравиште, уколико законом није друкчије одређено.

 

Рочиште

За расправљање заоставштине суд ће одредити рочиште. У позиву на рочиште суд ће заинетересована лица обавијестити о покретању поступка и о постојању тестамента ако постоји и позвати да одмах доставе суду писмени тестамент, односно исправу о усменом тестаменту, ако се код њих налази или да назначе свједоке усменог тестамента. Суд ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до завршетка поступка дати изјаву да ли се примају насљеђа, или се насљеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву, да ће суд о њиховом праву одлучити према подацима којима располаже.

О покретању поступка за расправљање заоставштине, ако је умрли оставио тестамент, суд ће обавијестити и на рочиште позвати и она лица која би могла по закону полагати права на насљеђе.

Ако је умрли поставио извршиоца тестамента, суд ће и њега обавијестити о покретању поступка.

 

Рјешење о насљеђивању.

Кад суд утврди којим лицима припада право на насљеђе прогласиће та лица за насљеднике рјешењем о насљеђивању.

 

Рјешење о насљеђивању садржи:

  1. име и презиме умрлог и име његовог родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла женска лица и њихово дјевојачко презиме,
  2. означење непокретности са подацима из земљишних књига, као и означење покретних ствари са позивом на попис,
  3. име и презиме, занимање и пребивалиште насљедника, однос насљедника према оставиоцу, да ли насљеђује као законски или тестаментарни насљедник, ако има више насљедника и дио у коме учествује у насљеђу,
  4. да ли је и колико право насљедника одложено због неприспјелог времена, или је ограничено на извјесно вријеме, или је одложено због неипсуњеног услова или је зависно од раскидног услова односно налога који се има смтрати као раскидни услов, или је ограничено право плодоуживања и у чију корист и
  5. име и презиме, занимање и пребивалиште лица којима је припао легат, плодоуживање, или које друго право из заоставштине са тачним назначењем тог права.

 

Рјешење о насљеђивању доставиће се свим насљедницима и легатарима, као и лицима која су у току поступка истакла захтјев за насљеђе.

 

Оставинска расправа код нотара

Суд може повјерити вођење оставинског поступка нотару под условима:

  1. да учесник у оставинском поступку то захтијева,
  2. да у оставинском поступку у којем учествује више насљедника сви дају изјаву да су сагласни да се поступак повјери нотару,
  3. да је нотар сагласан и
  4. да се повјерени послови могу опозвати из оправданих разлога.

 

Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину или је оставио само покретну имовину, а ниједно од лица позваних на насљеђе не тражи да се спроведе расправа, суд ће рјешењем одлучити да се не расправља заоставштина.

 

Закон о насљеђивању

Закон о ванпарничном поступку