Иницијална јавна понуда акција (Initial Public Offering - IPO), би се могла дефинисати као процес при којем предузеће које је у власништву одређеног броја власника, продаје акције предузећа широком кругу инвеститора (грађанима и институционалним инвеститорима). Појам иницијална се користи само ако је у питању прво емитовање акција предузећа. Уколико предузеће које је већ извршило ИПО и чије су акције већ уврштене на берзу поново емитује акције путем јавне понуде онда је то СПО (Secondary Public Offering - Секундарна јавна понуда).

Уколико се у јавној понуди нуде акције које су у власништву државе онда можемо говорити о иницијалној јавној понуди као методу приватизације.

Иницијална јавна понуда акција као метод отварања приватних предузећа

Да би приватно предузеће које је регистровано као друштво са ограниченом одговорношћу прикупило капитал иницијалном јавном понудом акција, први корак је да изврши пререгистрацију, односно да из форме друштва са ограниченом одговорношћу пређе у акционарско друштво.

Након тога, дотадашњи власник или власници треба да донесу једну од кључних одлука у развоју предузећа, а то је да дио власништва над предузећем, односно акције предузећа, понуди инвеститорима који су заинтересовани за куповину акција из јавне емисије.

Акције компаније које се нуде инвеститорима кроз ИПО могу бити:

• акције власника (оснивача) предузећа, и тиме новац који се добија од инвеститора иде на рачун оних који продају своје акције,
• акције нове емисије акција, када се кроз ИПО повећава капитал предузећа (докапитализација) и тиме новац од емисије иде предузећу,
• комбинација ова два модела, када се један дио акција који се нуди инвеститорима односи на акције досадашњих власника, а други дио емисије представља нову емисију акција.

Иницијална јавна понуда је процес који компанија спроводи уз подршку инвестиционих банака и брокерских кућа које на различите начине пружају подршку предузећу:

Предузеће које врши емисију изабере тзв. агента емисије (обично су то брокерске куће или инвестициона банка) чија је улога да инвеститорима промовише улагања у акције предузећа, са циљем што већег интересовања потенцијалних инвеститора.

Предузеће које врши емисију поптише уговор са инвестиционом банком или брокерском кућом, која је потписник емисије (underwriter), који се обавезује да ће откупити све акције које се не продају у поступку јавне понуде акција. Други начин је да потписник емисије купи све акције из јавне понуде од предузећа по договореној цијени и након тога их продаје инвеститорима остварујући зараду у разлици у цијени.

Често се дешава да потписник емисије не жели или не може да преузме цјелокупан ризик емитовања и продаје акција. Из тог разлога, одлучује се да смањи свој ризик формирањем такозваног Синдиката потписника, који представља групу инвестиционих банака и брокерских кућа који учествују у продаји емисије, а који је вођен од стране једног потписника лидера Синдиката.

Процес ИПО-а почиње одлуком власника предузећа о структури понуде која ће бити упућена инвеститорима. Предузеће се обично претходно консултује са агентом или потписником емисије како би се утврдила оптимална структуру понуде акција и њене дистрибуције, односно колико капитала се жели прикупити јавном емисијом акција, каква власничка структура се жели имати након јавне емисије акција, итд.

Правилник о условима и поступку емисије хартија од вриједности