Чињеница да је практично свака земља у свијету посвећена провођењу јединствених одредби и обавезујућих чланова УН Конвенције о правима дјетета даје огромну наду за будућност и ставља дјечија права на саму границу глобалне борбе за људска права.

Република Српска је Законом о дјечијој заштити уредила систем дјечије заштите који се заснива на праву и дужности родитеља да се старају о подизању и васпитању своје дјеце, праву дјетета на услове живота који омогућавају његов правилан психо-физички развој и обавези државе да му то омогући.

УН Конвенција о правима дјетета је договор између земаља који дјеци гарантују иста права гдје год живјела. Када влада неке земље прихвати УН Конвенцију, значи да она пристаје поштивати права дјетета која су у њој прописана. Овом Конвенцијом дјеца су по први пут издвојена као посебан субјект међународног права и заштите.

Дјеца су кроз Конвенцију прихваћена као људска бића која могу исказати своје потребе и учествовати у свим активностима по питањима која их се тичу.

Закон о дјечијој заштити 

Закон о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити (Сл.гл. 122/18)

Закон о измјeнама и допунама Закона о дјечјој заштити (Сл.гл. 107/19)

Закон о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити (Сл.гл. 119/21)

Омбудсман за дјецу Рeпублике Српске