Насиље у породици је било које дјело које наноси физичку, психичку и сексуалну патњу или економску штету, као и пријетње таквим дјелима или пропуштање чињења дужне пажње, што озбиљно спутава чланове породице да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, како у јавној тако и у приватној сфери живота.

Радње насиља у породици су:

1. физички напад члана породице на другог члана породице, без обзира да ли је наступила физичка повреда или није,
2. свака примјена физичке силе која не резултира директан напад или примјена психичке принуде на интегритет члана породице,
3. свако друго поступање једног члана породице које може проузроковати или изазвати опасност да ће изазвати физичку или психичку патњу или економску штету,
4. проузроковање осјећаја страха или личне угрожености или повреде достојанства, уцјеном или вербалном пријетњом или другом принудом,
5. озбиљни вербални напади, вријеђање, псовање, називање погрдним именима и други нацин грубог узнемиравања члана породице,
6. ухођење и сви други начини узнемиравања другог члана породице,
7. оштећење или уништење заједничке имовине или имовине у посједу или покушај да се то учини,
8. пропуштање дужне пажње и надзора или непружање помоћи и заштите иако за то постоји обавеза по закону или обичајима, а то би имало за посљедицу осјећај физичке, психичке или економскосоцијалне угрожености,
9. изолација и ограницавање слободе кретања и комуницирање са трећим лицима и
10. небрига и рјешавање основних потреба.

Заштиту од насилничког понашања дужни су пружити полиција, тужилаштва, орган старатељства (Центар за социјални рад) и суд.

Полиција је дужна у року од 24 часа по пријему пријаве доставити извјештај надлежном тужилаштву и центру за социјални рад, а тужилаштво се обавезује одмах предузети потребне мјере и о томе обавијестити надлежни суд. Рјешење о изреченој заштитној мјери надлежни суд је дужан донијети одмах, а најкасније у року од 3 (три) дана.

Суд може насилнику у породици изрећи сљедеће заштитне мјере:

1. удаљење из стана, куће или неког другог стамбеног простора,
2. забране приближавања жртви насиља,
3. осигурање заштите жртве насиља,
4. забране узнемиравања или ухођења жртве насиља,
5. обавеза психосоцијалног третмана,
6. обавезно лијечење од зависности,
7. рад у корист хуманитарне организације или локалне и
8. заједнице.

Кампања Породица без насиља почела у 16.08.2008. године, а у оквиру Акционог плана за борбу против насиља у породици у Републици Српској. Кампања и Акциони план проводе се у складу са активностима земаља чланица Савјета Европе у борби против насиља над женама, укључујући насиље у породици. Акционим планом и кампањом "Породица без насиља"  координирао је Гендер центар - Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске као стручна служба Владе РС, а парнери у спровођењу су   Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља и социјалне заштите, Министарство за породицу, омладину и спорт, Министарство просвјете и културе.

Циљеви ове кампање су вишеструки и усмјерени су на дјеловање, како друштва, тако и појединца/ке у спречавању насиља у породици, повећање свијести о насиљу у породици као друштвеном проблему, унапређење институционалног одговора на насиље у породици, као и стварање климе нулте толеранције на насиље у Републици Српској.

Спровођењем кампање "Породица без насиља" повећана је свијест јавности о проблематици насиља у породици. Ангажовањем свих надлежних институционалних органа и организација, али и цивилног сектора као партнера, постигнут је крајњи резултат у виду повећања свијести у друштву о проблему насиља у породици и унапређења превенције и заштите од насиља у породици, али и остваривања равноправности полова као једног од основних услова демократског и слободног друштва.

Закон о заштити од насиља у породици